Poreklo drugog svetskog rata
Bilo bi pogrešno misliti da je Drugi svetski rat bio slučajna pojava ili rezultat grešaka pojedinih državnika, iako su greške nesumnjivo učinjene. Zapravo, rat je bio neizbežna posledica razvoja svetskih ekonomskih i političkih snaga na bazi modernog monopolskog kapitalizma. Marksisti su više puta izjavljivali da kapitalistički sistem svetske ekonomije sadrži elemente opštih kriza i oružanih sukoba i da se, dakle, razvoj kapitalizma u naše vreme ne odvija glatko, pa čak ni u vidu napretka, već kroz krize i vojne katastrofe. .
Činjenica je da neravnomernost razvoja kapitalističkih zemalja obično vremenom dovodi do nasilnog narušavanja ravnoteže u svetskom sistemu kapitalizma. Ona grupa kapitalističkih zemalja koja sebe smatra lošije snabdevenom sirovinama i tržištima od drugih obično pokušava da promeni situaciju i da oružanom silom preraspodeli „sfere uticaja“ u svoju korist. Rezultat je rascep kapitalističkog sveta na dva neprijateljska tabora i rat između njih.
Možda bi se vojne katastrofe mogle izbeći ako bi bilo moguće da se sirovine i tržišta periodično preraspodele među različitim zemljama u skladu sa njihovim ekonomskim značajem, sporazumom i mirnim rešenjem. Ali to je nemoguće učiniti u sadašnjim kapitalističkim uslovima razvoja svetske ekonomije.
Tako je Prvi svetski rat (1914-18) bio rezultat prve krize kapitalističkog sistema svetske privrede, a Drugi svetski rat (1939-45) bio je rezultat druge krize.
Karakter drugog svetskog rata
To naravno ne znači da je Drugi svetski rat kopija Prvog. Naprotiv, Drugi svetski rat se materijalno razlikuje od Prvog po karakteru. Mora se imati na umu da su pre napada na savezničke zemlje, glavne fašističke države — Nemačka, Japan i Italija — uništile poslednje ostatke buržoasko-demokratskih sloboda kod kuće, uspostavile brutalni teroristički režim u svojim zemljama, grubo pregazile principe suvereniteta i slobodnog razvoja malih naroda i zemalja, za svoju politiku proglasili politiku zauzimanja tuđih teritorija i izjavili, da svi čuju, da su za svetsku dominaciju i uspostavljanje fašističkog režima u celom svetu.
Štaviše, zauzimanjem Čehoslovačke i centralnih oblasti Kine, države Osovine pokazale su da su spremne da izvrše svoju pretnju porobljavanjem svih slobodoljubivih nacija.
S obzirom na to, za razliku od Prvog svetskog rata, Drugi svetski rat protiv sila Osovine je od samog početka poprimio karakter antifašističkog, oslobodilačkog rata, čiji je jedan od ciljeva bio obnova demokratskih sloboda. Ulazak Sovjetskog Saveza u rat protiv sila Osovine mogao je samo osnažiti, i zaista je osnažio, antifašistički i oslobodilački karakter Drugog svetskog rata.
Na toj osnovi je nastala antifašistička koalicija Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i drugih slobodoljubivih država – koalicija koja je zatim odigrala odlučujuću ulogu u porazu oružanih snaga država Osovine.
Tako stoje stvari u pogledu nastanka i karaktera Drugog svetskog rata.
J. V. Staljin,
Iz govora biračima pred sovjetske izbore, 9. februara 1946.
Revolucionarni savez rada 