Da je koronavirus počeo da uzima danak u svetskoj ekonomiji pisali smo pre oko mesec dana (link) kada smo analizirali mere koje su donele vlasti širom sveta kako bi ublažile posledice ekonomske krize koja polako uzima maha. Većina tih mera namenjenih velikim korporacijama poslužila bi da odvrate ili smanje broj otpuštenih radnika, ili da otpuštenim radnicima obezbede nekakvu egzistenciju na par meseci.
U pozadini epidemije koronavirusom odvijao se naftni rat između Ruske Federacije i Saudijske Arabije potpomugnute Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, početkom godine Rusija je isplatila sve svoje spoljne dugove, a nivo rezervi zlata je povećan na istorijski maksimum. S obzirom da su rezerve nafte Rusije ograničene, i svakako niže nego rezerve Saudijske Arabije, Saudijci su započeli povećanu proizvodnju nafte kako bi oborili cenu na svetskom tržištu i primoravali Rusiju na gubitke, međutim Rusija je svoje gubitke pokrila iz zlatnih rezervi. Naftni rat je završen tako što su posredovanjem članica OPEC obe strane pristale na razgovor.
Pandemija koronavirusa uzrokovala je da veliki deo zemalja Evrope uvede zabranu kretanja u određenom vremenskom periodu, a to su između ostalih i zemlje sa najvećim brojem stanovnika, a time i najvećim brojem automobila, Italija, Francuska, Španija. Zabrana kretanja je uslovila i manju potrošnju nafte i naftnih derivata te je postepeno dolazilo do zasićenja tržišta naftom, što se najviše odrazilo na SAD.
Novinska agencija ,,Rojters” je objavila da je 20. aprila cene sirove nafte pala za 306% te je cena barela nafte iznosila -37.63 dolara za barel, što bi laički rečeno značilo da se barel nafte mogao kupiti za 1 dolar.
Imajući u vidu da će ovo imati veliki uticaj na ekonomiju SAD, američki predsednik Donald Tramp je pozvao strateške rezerve na kupovinu nafte kako bi se smanjili gubici. Takođe je najavljen i novi paket mera pomoći naftnoj industriji. Velike zalihe nafte su uticale na to SAD obustavi uvoz nafte i od Saudijske Arabije koja je imala primat i poseban tretman u trgovini naftom na američkom tržištu. Ovakvi potezi SAD dodatno škode Saudijskoj Arabiji koja je povećanom proizvodnjom nafte u pokušaju da oslabi Rusiju već pretrpela finansijske gubitke.
Niska cena nafte po pravilu dovodi do pada cena sirovina, što bi trebalo da uslovi i pad cena proizvodnje, a samim tim i pad cena gotovih proizvoda. Usled gubitaka u prodaji neke kompanije bi mogle da pribegnu novim otpuštanjima dok bi sredstva dobijena od države iskoristile za održavanje tekuće likvidnosti, a u ovakvoj situaciji čak i poslovanja sa većim prihodima nego ranije.
U ovakvim situacijama neminovno je novo otpuštanje radnika i dalje osiromašenje radničke klase. Kapitalisti stvaraju ovakve situacije i koriste ih kao povod da traže pomoć od države da se ne bi suočili sa krizom i otpuštanjem radnika, a zapravo ih koriste kako bi uvećali svoje bogatstvo i nastavili dalju eksploataciju radnika sa minimumom radne snage.
AK RSRS
23.04.2020.
Revolucionarni savez rada 